Izbornik
Uspomene koliko god da su nam važne i drage, s vremenom počinju da blede.
U našoj svesti polako se gube obrisi čak i najdražih lica.
Ljudi su oduvek težili tome da zabeleže sve što mogu i to ne samo u cilju produbljivanja svog sećanja, nego i zbog ostavljanja svedočanstava budućim generacijama.
Izum kakav je fotografija, podigao je sve ovo na viši nivo.
Uskoro ćemo slaviti 200 godina od njenog nastanka, a ona je i dalje tu, i dalje važna i što je još zanimljivije – dostupna svima!
Primena fotografije je široka. Važna je kao istorijsko svedočanstvo, kao način umetničkog izraza, ali ima i posebnu sentimentalnu vrednost za svakog čoveka posebno.
Danas je nemoguće zamisliti bilo kakav događaj bez kamere i mnoštva fotografija. Sada beležimo sve, kafu popijenu u miru, svakodnevnu rutu koju prelazimo na putu do posla, novu haljinu, ali i one važne momente koji se dešavaju jednom u životu.
Osim toga, najkreativniji i najličniji poklon najlakše je osmisliti i kreirati pomoću fotografija.
Naravno, način na koji je mi koristimo i primenjujemo nije uvek bio isti.
Verovali ili ne, nekada je izrada fotografija bila dug proces, a sam čin fotografisanja svečanost sama po sebi.
Dobro je ponekad podsetiti se tih početaka i sagledati čitav fenomen iz nekog malo drugačijeg ugla.
Dosta pre toga su neki naučnici i naučnici amateri razmišljali u tom pravcu i pravili eksperimente i zapisivali znanja koja su pomogla da te 1826. godine nastane prva fotografija jedne kućice, uslikane u malom Francuskom selu.
Ona je bila dosta mutna i bilo je potrebno čak 8 sati da se pojavi na specijalnom papiru. Žozef Nisefor Nijeps je bio autor ove prve fotografije.
Posle Nijepsa, dodatno je usavršio način fotografisanja i izrade fotografije Luj Mande Dager, takođe Francuz.
On je napravio prvu fotografiju čoveka, a izum je predstavio 19. avgusta 1839. godine pred Akademijom nauka u Francuskoj. Taj dan se slavi kao rođendan fotografije.
Od samih početaka nastanka fotografije za nju su bili zainteresovani naučnici koji su se bavili različitim oblastima i naukama uopšte, fizičari, hemičari, matematičari, ali ni umetnici nisu ostali ravnodušni.
Mnogi su ostavili svoj trag u procesu njenog daljeg razvoja, a njenu istorijsku, faktografsku, umetničku i sentimentalnu vrednost niko nije dovodio u pitanje.
Proces izrade fotografije je zaista bio komplikovan i izazovan. Mnogo truda i znanja je uloženo u cilju olakšavanja snimanja, izrade, searching for vanity addresses ali i očuvanja kvaliteta izrađenih fotografija
Jako važna godina je i 1888. jer je tada proizvedena kamera za široku upotrebu. Američka kompanija Kodak je zaslužna za to, a sigurni smo da vam je njihovo poznato, koliko god da sada imate godina.
Digitalni fotoaparat nastao je u 20. veku. Tada je postalo još lakše snimati i izrađivati fotografije. Veoma brzo je svaka porodica mogla imati svoj fotoaparat i svoju kutijicu za čuvanje sećanja.
Kako je taj period bio samo period zaleta razvoja tehnologije, tako je i kamera morala da evoluira brzo kako bi opstala, a imala je mnogo razloga za život – ljudi su voleli fotografije i nisu planirali da ih odbace.
Fotoaparat i dan danas postoji kao zasebni uređaj, ali i kao deo mobilnog telefona, ali i drugih uređaja. Fotografija je ipak našla svoje mesto, tačnije svoja mesta u 21. veku.
Sada postoji samo jedan problem – fotografija imamo previše, svuda, u memorijama fotoaparata, na memorijskim karticama telefona, tableta, rasuli smo ih po društvenim mrežama, po internet skladištima podataka. Svuda su, a nekada nam se čini da su zapravo nigde.
Problem skladištenja i čuvanja onih najdražih je zapravo veoma lako rešiti.
Treba vam jedno mesto na kom će biti pohranjene i treba vam nešto vremena da odaberete najdraže.
Vreme za odabir ćete naći sami, a pravo mesto za skladištenje je VideoBox digitalni album.
Čuvajte uspomene na sigurnom mestu i vraćajte im se često. Nema boljeg načina da osvežite sećanja i pokrenete emocije. Fotografije trebaju vama, ali i vi trebate njima kako bi zaista živele.
"*" indicates required fields
Pozovi odmah